Neka moja ljubavna pesma,fazon..imam pregrst stihova i cudesa,pa mogu da postavim ponekad,cisto da se vidi,i da popunim temu

Pozelim da umrem ponekad jer te dugo cekam,
dok dodjes ti ova tuzna pesma postace besna
ko zna gde sam,ne znam stvarno hodam kroz pesak,
po tlu ravnom ostavljam trag od vremena tezak..
heh,jebeni smesak tvoj nestaje s mrakom sunca
sa padom vrhunca krivi se tvoja zanosna usna,
zalosna i tuzna recenica ova pojeda me..
Iznutra,spolja-nestajem ajde, pogledaj me
ako mozes,ako smes,ulepsaj meni ove dane.
Cekam da opet padnem,da mi ruku pruzis
jedva smem da pogledam te kad se u snu budis
jer taj prelaz iz jednog u drugo stanje ubija
ja sam osudjen na propast,a ti si moj sudija.
Oduzimam sam sebi sve,a ogledalu vicem:jebi se!
Lomim u komade zle staklo da drugi me ne vide
dok ne predvide svevisnje molitve koje ti saljem
cekaj me,stani,tu sam blizu,molim te ne idi dalje.


Realnost je pogresna a stvarnost je u snovima
malo je u nocima teze sa tvojim ocima
videti sta se desava gde koja dusa pociva,
dok vrisak slusamo oziljak gori poput goriva.
Oni zovu otisak te duse da se vrati jer
dokaza nema dok ona neprimetno prati me,
sara bojom oci tvoje koje su posebne
grafit olovke se proteze i sam kraj lista doseze.
Nase duse to osete i na vremena stara nas podsete,
zbog nas ce i da ode svet ovakav kakav znamo.
Na licu zemlje proreze pravimo sa nasom ranom,
pa poput cveca igramo se stalno s bastovanom
nasih edenskih vrtova koji postoji odavno
kao sam duh proslosti sto nestaje u nedogled,
prestajem da verujem pa su mi pesme uvenule.
Sa puta jesu skrenule i praznoci pevuse
noc uzima mi zivot dok taj dan nosi dve ruze
pa san izabere me da mu ja budem glasnik
jasni pogled istine nosim u svojoj tamnoj jakni -
kasno shvatim da smo mladi,zasto radim to sebi
ja ne znam,dodje jedna,ode druga pesma pun sam besa,
i tako usran vredjam sve oko mene
srce umire polako kroz ljubav mi salje opomene
ponekad me naljutis kad govoris mi svasta
i to uglavnom nesvesno,al isto tako prastam
samo masta me izvlaci iz ponora tog ludila
i posle kosmara ti znaces da si se probudila
a ja cu ostati zauvek zarobljen u vrtlogu
tvojih struja koje me nose dole cak i u usponu..pod kojim pucam

Inace ne volim bas ljubavnu poeziju ali ovo je kul, jer imam osecaj da su ti osecanja bila izmesana dok si je pisao:)

Ovo mi se najvise svidja:

Realnost je pogresna a stvarnost je u snovima
malo je u nocima teze sa tvojim ocima
videti sta se desava gde koja dusa pociva,
dok vrisak slusamo oziljak gori poput goriva.

Hvala na komentaru,i mogu reci da si u pravu :)
mada tako je uglavnom sa svim pesmama,jednostavno pisem sta osecam,mislim.

Evo i prve strofe jedne malo drugacije pesme..Druga je mnogo duza,ali jos u fazi razvoja :D

Bledo sijanje otrovne svetlosti dah prospe
u tom nepovratnom ludilu ostanem sam opet
borim se sa sobom i na kraju nema pobednika
nema nade koja bi mogla da osvetli nas
zato ovako pisem kroz sifre,pa probaj desifruj me
nisam direktan vise jer ovaj nacin me smiruje
sve sto je lepo kratko traje,jebiga,
zivot je dug bez prekida zato se i nerviram
on je samo jedna faza,bedna kazna
al kad umres znaj da nema nazad,kako god ti bude tada
Nekad te dve godine promene vise od decenije
mozda promena i dobro dodje ali ne ceni se
gde su ona cista iz detinjstva prijateljstva
jedno pravo znaci vise i od trista veza
sipaj leba ti,jos jednu uz muziku moju
dok se smejem djavolu platicu kaznu Bogu.

Uf kako je dobra! Bas, bas, volim ovu, da kazem, "tematiku"! Jel ima jos od ove?

uff,ima al to nije finalna verzija,treba dosta prepravljanja i izbacivanja,neke linije mi se ne svidjaju,al nema veze :D
hir it iz

Balans stvaram kada padam sa sopstvenog vrhunca
u usima odzvanja ruzan odjek koji slusam.
Djavo mi se smeje,sad se okrecu strane
onaj moj glas ruganja kroz noc odnesu vrane.
Pitam palog andjela za savet da prezivim
on mi kaze:"gledaj druge u oci mozda me vidis
kakvi prijatelji pravi ne postoje,sine
a i kurve zajebi,one tebe sjebu na primer.
Ti sve gledas crno cak tamnije i od mene,
prvo zapali vatru pa prati je ti do zvezde.
Iskra nek ti rasplamsa plamen i bes u dusi
svaka nova rana nek stvori vatreni kez na usni.
Da li smes da pustis taj uzvik bola u grudima,
kad cujes krike tudjih dusa,kako vicu:pusti nas
ja i dalje stvaram rane kada padne mrak
i smejem ti se jer zelis da me na strah nateras".
Odgovaram mu dok mi njegov glas udara usi:
"Ja ne zelim dobro da vlada,jer dobro me gusi
ravnoteza je ta veza,spona sto nas spaja
crno i belo u celini,razdvojenost poraz stvara.
To je problem sa muzikom,nema pravog sklopa
na rasizam i pljuvanje nas tera taj nagon grozan
i reperi su stvarno za nevericu samo
prvo se grle,posle se pljuju ko babe,stalno
Ovo je vise od muzike i vece od zivota
nema nista lepse od starog dobrog hiphopa
istice me cisti rep gde kazem to sto mislim
a za druge me briga,kako god me oslovili
mozda je sranje,a mozda ce u poslovici
neko videti moje reci,i na kamen postaviti
cak i ako budem ubijen u toj tisini
ja kapiram da mi niko nece reci izvini
u stvari,bas me boli uvo,nikom nisam isto reko
nista vecno nije,zato pisem cesto
nije tesko kada imam volje pomesane s verom
pa mozda nadjem mesto sa ovom mojom pesmom
rusim svoje snove sa onom dozom patetike
u izmaglici nestajem tu drugi me ne vide.
Uvijem svevisnje pozdrave u jednu buksnu,
pa kad zacadim oteram sve u materinu glupu."